Почети библијском похвалом
Марија је обдарена благодаћу, верује Божјој речи и нараштаји је називају блаженом (Лк 1,28.38.45.48). Протестант не мора да је умањује да би узвеличао Христа. Њена величина је управо у Божјој благодати и њеном односу према Сину. Назив Theotokos, Богородица, може да се разуме као христолошки исказ: Исус кога је родила истински је Бог и истински човек, а не људска личност одвојена од божанског Сина.
Из тога не следи ни да је Марија извор божанства ни да је свако касније маријанско учење већ садржано у томе. Ко из исправног исказа о Христовој личности изводи читаву збирку додатних Маријиних повластица, мора да образложи сваки прелаз. Христолошки назив није бланко одобрење.
Безгрешно зачеће: шта се тврди
Римска догма тиче се Маријиног сопственог зачећа, а не Исусовог девичанског рођења. Катихизис описује њену сачуваност од прародитељског греха од првог тренутка посебном благодаћу на основу Христових заслуга. Зато дефиниција из 1854. не тврди да Марији Христос као Искупитељ уопште није потребан. [1]
Зато само позивање на Луку 1,47, где Марија назива Бога својим Спаситељем, не побија то схватање. Католички одговор разликује искупљење које чува од искупљења које накнадно ослобађа. Прави приговор гласи: где Писмо открива ту посебну сачуваност? То што је модел замислив и може да одговори на издвојени противни стих још га не чини откривеним учењем.
Шта „обдарена благодаћу“ доказује
Обраћање у Луки 1,28 означава Марију као приматељку божанске наклоности. Грчки облик kecharitōménē наглашава примљену благодат са трајном везом са садашњошћу. Само из граматичког облика не могу да се изведу ни њен почетак при зачећу ни потпуна слобода од сваког личног греха током целог живота.
Овде је пресудан терет доказивања. Није довољно да израз може да се усклади са каснијим учењем. Питање је да ли он то учење заиста утврђује. И типолошка поређења са Евом или ковчегом завета могу да осветле стварне везе. Али без апостолског образложења она не носе аутоматски сваку изабрану појединост потребну каснијој догматици.
Поштено расправљати о трајном девичанству
Матеј 1,25 каже да Јосиф није познао Марију до Исусовог рођења. Реч „до“ сама по себи не доказује да је после наступило супротно. Такав приговор језички је пренагљен. И „прворођени“ може да означава правни положај без претпостављања друге деце.
С друге стране, Нови завет више пута помиње Исусову браћу и сестре у породичном контексту (Мк 6,3; Мт 13,55–56; Гал 1,19). Уобичајено читање треба озбиљно схватити. Алтернативна тумачења као других рођака или Јосифове деце из ранијег брака захтевају сопствене разлоге. Катихизис објашњава поменуту браћу као друге рођаке. То објашњење је тумачење, а не изричито додата напомена одговарајуће новозаветне реченице. [2]
Телесно узнесење на небо
Римско учење исповеда Маријино телесно узнесење у небеску славу. Катихизис га повезује са њеним посебним учешћем у Синовом васкрсењу. [3]
Бог би могао телесно да узнесе човека. Протестантско питање не тиче се Божје моћи, него његовог откривења. Из могућности чуда не следи његова историјска стварност; из каснијег литургијског празника не следи аутоматски апостолско предање. И Откривење 12 мора да се тумачи у сопственом контексту Израиља, Месије, прогона и осталог потомства жене. Могуће додатно маријанско тумачење још не доказује подробну биографију узнесења.
Марија као посредница
Катихизис подређује Маријино заступање једином Христовом посредништву и не проглашава је независним путем спасења. Истовремено јој приписује трајни задатак посредовања спасења. Обе стране овог учења морају да се наведу. [4]
Протестантска критика остаје и после овог разликовања: где су Христос или апостоли упутили верујуће да се призивањем Марије користе овим њеним небеским задатком? Речи „подређено“ и „зависно од Христа“ могу да опишу намеру система; не замењују апостолски налог. Божја благодат не озакоњује сваки верски додатак који се на њу позива.
Питање саговорнику
Које појединачно додатно учење нужно следи из ког апостолског исказа? И сме ли хришћанин да га одбаци ако то образложење не успе? Библијски поштовати Марију значи прихватити Божју реч о њој. Не значи без испитивања признати јој сваку касније приписану особину.
Извори и поткрепљења
Бројеви у тексту упућују на конкретно место у извору. Повезана издања претежно су на енглеском. Овај чланак је превод немачког рада.
- Катихизис: Зачет Духом Светим, рођен од Девице Марије — Бр. 491–492. Званични приказ католичког учења, посебно бр. 490–501↩ Назад на место у тексту
- Катихизис: Зачет Духом Светим, рођен од Девице Марије — Бр. 500. Званични приказ католичког учења, посебно бр. 490–501↩ Назад на место у тексту
- Катихизис Католичке цркве: Марија — Мајка Христова, Мајка Цркве — Бр. 966. Званични приказ католичког учења, посебно бр. 963–975↩ Назад на место у тексту
- Катихизис Католичке цркве: Марија — Мајка Христова, Мајка Цркве — Бр. 969–970. Званични приказ католичког учења, посебно бр. 963–975↩ Назад на место у тексту