Зашто вода, јаје и детелина нису довољни

1. Разумљивост није могућност одсликавања

Реченица је разумљива када су њени појмови и тврдња препознатљиви. Не мора се моћи направити као мали модел на столу. „Бог ствара све, а сам није створен“ има одређен садржај иако ниједно створење не даје потпуну аналогију нествореног Створитеља. Исаија 40,18 чини управо ту границу предметом свог питања о примереној слици Бога.

2. Уобичајене слике мењају садржај учења

Код стања воде исти материјал је једном ово, једном оно. У Исусовом крштењу, насупрот томе, сусрећемо Сина, Духа и Очев глас заједно. Код детелине сваки лист је део биљке. Али Син не поседује само удео у божанству. Три човека деле врсту, али постоје као три одвојена људска бића. Ни то не погађа једно неподељено божанство.

Те грешке настају када се ограничена сличност уздигне у потпуно објашњење. Сликом се сме илустровати број три. Из ње се не сме изводити врста божанског постојања.

3. Боље објашњење ради тврдњама

Јован 1,1 повезује три одређења: Логос је већ био у почетку, био је код Бога и био је Бог. Јован 17,24 говори о Очевој љубави према Сину пре стварања света. Тиме су вечност, божанство и лични однос позитивно исказани. То је садржајније од предмета који је додуше лако замислив, али погрешно представља управо те односе.

Тома сходно томе разликује доказивање истине и накнадно илустровање. Сличности могу помоћи размишљању када је садржај објаве утврђен; не носе тај садржај сопственом снагом.^[1]

4. Слика се мери текстом

Зато исправно питање не гласи: „Који предмет је потпуно као Бог?“ Оно гласи: „Коју тврдњу Писма ово поређење помаже да разумемо и где престаје сличност?“ Одговор може бити и да одређена слика производи више збрке него увида.

Не морамо Бога умањити у границе створених ствари да бисмо смислено говорили о њему. Његова објава даје нам истините појмове; не обећава нам модел његовог бића у верној размери.