Приговор
Да ли Римљанима 9,5 називају Христа „Богом над свима“ зависи од тога где се реченица завршава. Зар тројичари онда не могу једноставно произвести своје учење прикладно постављеним зарезом?
1. Речи су утврђене; њихова повезаност се тумачи
Главно питање овде се не тиче касније додатог Божјег имена. Тиче се повезивања постојећих речи: Да ли се наставља тврдња о Христу или почиње самосталан славопој Богу? Савремени знаци интерпункције показују одлуку преводиоца.[2]
Међутим, из недостатка наше данашње интерпункције не следи језичка произвољност. И реченица без штампаног зареза поседује ред речи, граматичке везе и ток мисли.
2. Непосредно надовезивање говори за Христа
Павле именује Христа као онога који по свом људском пореклу потиче из Израела. Потом следи израз који се природно надовезује на тог последње поменутог као „који јесте“. Тако прочитана, тврдња добија препознатљиво кретање: по људском пореклу из Израела, поврх тога Бог над свима.[1]
Ограничавајућа формулација „по телу“ сугерише даље одређење. Не намеће га сама, али добро одговара наставку о Христовој божанској узвишености.
3. Самосталан славопој мора објаснити прелаз
Павле наравно може усред аргументације славити Бога. Дакле, приговор није да би славопој начелно био немогућ. Али овде би се морао претпоставити нов референт без изричитог увођења. И положај речи мање је природан за самосталан благослов него за наставак о Христу.[1]
Контекст је, уз то, жалба због израелског стања упркос његовим великим повластицама. То што из тог народа долази Христос појачава тежину тих повластица. Његово означавање као Бога даје жалби додатну дубину. Тиме читање објашњава и синтаксу и ток аргументације.
4. Резултат не почива на типографском трику
Превод који означава Христа као Бога над свима добро је образложен. Разматране су друге поделе реченице; њихова пука могућност не чини их једнако вероватним. Одлуку треба образложити уместо заменити тврдњом да је зарез пао с неба.
Исто тако недопустива би била претходна одлука да Павле начелно не може назвати Исуса Богом, па зато овде нужно мора почети нова реченица. То би био управо догматски захват који приговор критикује. Текст захтева језички образложену одлуку; христолошко читање има за то знатне разлоге.
Библијски текстови у контексту
Извори и продубљивање
- Robert L. Reymond, A New Systematic Theology of the Christian FaithРимљанима 9,5, стр. 246–248: надовезивање односног израза, контекст и облик славопоја.
- NET Bible, Римљанима 9,5Преводилачка напомена о могућим поделама реченице.