Приговор
Ако превод говори о „Богу и нашем Спаситељу Исусу Христу“, Бог Отац и Исус могли би бити два различита лица. Зар овде не одлучује само теолошка склоност преводиоца?
1. „И“ не одлучује само о питању
„Мој пријатељ и лекар“ може означавати једног човека са две ознаке; „мој пријатељ и мој лекар“ може означавати два човека. И у грчком се мора читати цела конструкција. У Титу 2,13 „Бог“ и „Спаситељ“ стоје као личне титуле у једнини под заједничким чланом. Име које следи именује Исуса Христа.[1]
Такозвано Гренвил-Шарпово правило описује такве везе. Оно не тврди да свако „и“ изједначава два израза. Његови услови тичу се управо личних ознака у једнини које се не користе као властита имена. Зато га произвољна реченица са два имена не оповргава.
2. Нада се односи на Христово јављање
Титу 2,13 гледа ка јављању славе онога кога текст означава. Стих 14 наставља оним који је себе предао за нас. Веза будућег јављања и извршеног самопредавања има препознатљив референт: Исуса Христа. Синтаксички природно читање тиме одговара току мисли одељка.[3]
Посланица другде разликује Оца и Сина. Из тога не следи да свака ознака Бога мора значити искључиво Оца. Таква претходна одлука искључила би управо тврдњу чију граматику тек треба испитати.
3. Петар нуди поређење у истој посланици
У 2. Петровој 1,1 сусреће се одговарајућа веза „наш Бог и Спаситељ Исус Христос“. Посебно су поучни 1,11 и 2,20: Тамо се „Господ“ и „Спаситељ“ на упоредив начин односе на Исуса. Захтевало би објашњење раздвојити исту тесну везу баш код „Бог и Спаситељ“ без језичког повода.[2]
Стих 2, насупрот томе, именује Бога и Исуса у другачијој конструкцији. Лично разликовање тиме није порекнуто. Различити облици реченица морају се управо различито вредновати.
4. Граматика носи одређену, ограничену тврдњу
Ови текстови називају Исуса Богом. Не развијају сами целокупно учење о Тројици и не кажу да је Исус Отац. Тврдња ипак остаје значајна: Очекивани Спаситељ не припада само нижој класи божанских помоћника.
Не образлажемо то читање тиме што добро одговара учењу. Оно објашњава везу титула, употребу у конкретној посланици и даљи ток тврдње. Учење прихвата тај налаз.
Библијски текстови у контексту
Извори и продубљивање
- NET Bible, Титу 2,13Граматичка напомена о вези личних титула под једним чланом.
- NET Bible, 2. Петрова 1,1Поређење са одговарајућим формулацијама у 1,11 и 2,20.
- Robert L. Reymond, A New Systematic Theology of the Christian FaithТиту 2,13, стр. 248–250: синтакса и Христово јављање.