Приговор
Неке Библије у Јовану 1,18 читају „јединородни Син“, друге „јединородни Бог“. Ако Исусово божанство зависи од несигурног читања, његов библијски темељ је слаб.
1. Варијанта је стварно присутна
Грчко предање овде нуди пре свега две групе текста: monogenēs theos и ho monogenēs huios. Рани значајни сведоци подржавају „Бог“, док је „Син“ посебно распрострањен у каснијем предању. Критичка издања обично дају предност читању са Богом; тачна формулација и њен превод ипак захтевају пажњу.[1]
Текстолошки суд не почива само на бројању рукописа. Старост, сродство, распрострањеност и објашњење како је једно читање могло настати из другог припадају заједно. То што „Син“ у Јовановом јеванђељу звучи познатије притом је релевантно; само по себи још није доказ.
2. „Јединородни“ не сме прокријумчарити створени почетак
Реч monogenēs означава јединог, односно јединственог Сина. Већ њена употреба за Исака у Јеврејима 11,17 показује да се не описује једноставно биолошки процес: Аврам је имао друге потомке, али Исак је био јединствени син обећања.
Традиционални превод „јединородни“ може се смислено користити унутар теолошког објашњења. Међутим, из саме речи не следи ни тренутак настанка ни већ потпуно учење о вечном рађању. Управо то разликовање спречава да превод унапред одлучи егзегезу.
3. Оба читања стоје под истом тврдњом пролога
Јован 1,18 закључује пролог чији почетак назива Реч Богом и разликује је од Бога. Стих 3 супротставља Реч свему насталом. Стих 14 утврђује идентитет те Речи као Оваплоћеног чију су славу ученици видели. Те тврдње не зависе од варијанте у стиху 18.[2]
Ако се чита „Бог“, божанство Објавитеља поново се изричито именује. Ако се чита „Син“, истиче се његов јединствени однос према Оцу. Ниједно читање не каже: Тај Син припада створењима. То би тек морало додатно бити тврђено против претходног текста.
4. Невидљиви Бог познаје се кроз Сина
Трајно језгро оба читања јесте јединствено заједништво Сина са Оцем. Он обзнањује невидљивог Бога. Не ради се о верском учитељу који са сигурне удаљености поставља претпоставке о Богу, већ о Објавитељу из непосредног заједништва са њим.
Зато учење о Тројици не захтева одлуку по догматској жељи. Можемо отворено проверавати предање и истовремено утврдити: Пролог носи своју христологију као повезано сведочанство. Појединачни налаз варијанте не укида то сведочанство.
Библијски текстови у контексту
Извори и продубљивање
- NET Bible: Јован 1,18Текстолошка напомена о theos/huios; преводилачке белешке о monogenēs.
- Robert L. Reymond, A New Systematic Theology of the Christian FaithСтр. 299–305: Јован 1,1–18 и божанство Сина.