Приговор
Jc Beall брани учење о Тројици у коме противречности о Богу могу бити истините. Да ли је то доследно решење ако класична логика не допушта учење?
1. Предлог се не сме описати као пуко одбијање мишљења
Beall развија одређени логички приступ. Сматра неке противречне тврдње о Богу истинитим и оспорава да би из тога морале следити произвољне тврдње.[1] То је захтевније од тврдње да се код Бога уопште више не сме аргументовати.
Параконзистентна логика спречава да свака неконзистентност учини цео систем тривијалним. Из тога, међутим, још не следи да сама стварност садржи истините противречности. Логика поступања са противречним подацима и тврдња о противречном Богу различите су тезе.
2. Наводна нужност зависи од формализације
Ако се „Отац је Бог“ и „Син је Бог“ разумеју као потпуни идентитети са истим индивидуумом, при додатној реченици „Отац није Син“ заиста настаје сукоб. Али управо први превод мора се образложити.
Класично разликовање суштине и лица не тврди истоветност и неистоветност истих лица у истом погледу.[2] Ко то разликовање сматра недовољним, мора показати зашто не успева. Не сме се најпре утврдити спорни превод, а затим његова противречност представити као Божје својство.
3. Божја истинитост није произвољно заменљиво мерило
Писмо супротставља Божју верност његовом самоодрицању и назива га Богом који не лаже. Те тврдње нису потпуна расправа о формалној логици. Али образлажу зашто његову објаву примамо као истинит и поуздан говор.
Ако модел тврди да су одређене тврдње о Богу истовремено истините и погрешне, мора објаснити зашто управо те тврдње треба тако третирати. Пука тешкоћа људског објашњења не даје тај разлог. Недокучивост није позитиван доказ противречности.
4. Наш одговор чува конкретни поглед
Син је Бог по суштини и лично се разликује од Оца. У оваплоћењу је вечан по свом божанству и временски рођен по свом човештву. Таква разликовања не желе сакрити доказану противречност; наводе шта се уопште тврди.
Зато не прихватамо Beallову додатну тезу о истинитим противречностима. Терет доказивања лежи у показивању да би објављено учење без те тезе било неодрживо. Неуспели модел објашњења или обмањујући исказ једнакости за то нису довољни. Божја објава захтева тачно мишљење, а не напуштање њених одређених тврдњи.
Библијски текстови у контексту
Извори и продубљивање
- Jc Beall, Divine Contradiction: some snippetsReligious Studies 60/4 (2024), стр. 680–683; сопствено сажимање приступа истинитих божанских противречности.
- Тома Аквински, Summa theologiaeI, q. 28, a. 3: лично разликовање и тачан поглед у коме се односи разликују.