Приговор
Отац и Син наводно су исти Бог, али различита лица. Зар то није посебна логика која закон идентитета ставља ван снаге само за Тројицу?
1. Класично правило идентитета је недвосмислено
Ако је A са B и B са C у сваком погледу истоветно, A је истоветно са C. Када би се Отац, Син и Бог третирали као три заменљива имена истог лица, лично разликовање не би се могло истовремено задржати.
Зато учење о Тројици не тврди да су Отац и Син исто лице. Изричито разликује питање једне божанске суштине од питања лица. Међутим, само то разликовање још није потпуна формална теорија њиховог односа.
2. Релативни идентитет је одређени предлог објашњења
Приступ формулише, на пример: Отац и Син су исти Бог, али нису исто лице. Спорно је сме ли се идентитет увек мислити релативно према одређењу врсте или такав говор на крају претпоставља апсолутни идентитет. Не иду све варијанте притом једнако далеко.
Branson сходно томе разликује формални језик, интерпретацију и правила по којима се броји.[1] Зато тројичар мора открити коју од тих претпоставки користи његов конкретни модел. Пуко понављање „исти, али различити“ није довољно као образложење.
3. Разликовање није аутоматски кршење правила
Једно исто лице може поседовати више односа. Из тога још не следи Тројица; показује само да се различити појмови односа не смеју без разлике бројати као различита бића. Обрнуто, три одвојена бића не би већ зато била једно што се другачије именују.
Класични говор о стварним божанским односима покушава да избегне обе грешке: Разликовање лица је стварно, божанство се притом не умножава.[2] Да ли савремена теорија идентитета то тачно формализује мора се проверити на њеном тачном значењу, а не вишезначној пароли.
4. Модел не носи ауторитет објаве
Не морамо тврдити да је свака теорија релативног идентитета исправна. Исто тако критика таквог модела не сме се представити као оповргавање свих тројичних тврдњи. Најпре погађа конкретно испитану формализацију.
Библијско полазиште остаје одређено: Син је код Оца, није створење и поседује пуно божанство. Корисна теорија објашњава како те тврдње припадају заједно. Недовољна теорија се исправља. То је појмовно полагање рачуна, а не неограничено право да се противречности верским изузецима учине истинитим.
Библијски текстови у контексту
Извори и продубљивање
- Beau Branson, No New Solutions to the Logical Problem of the TrinityJournal of Applied Logics 6/6 (2019), стр. 1051–1092; посебно разликовање идентитета и правила бројања.
- Тома Аквински, Summa theologiaeI, q. 28, a. 3: стварно разликовање супротстављених односа при неподељеној божанској стварности.