Приговор
Ако је Отац извор Сина и Духа, поседује нешто што њима недостаје. Тада изгледа да је само он највиши Бог; Син и Дух били би изведена и подређена божанска бића.
1. Незаменљивост није несавршенство
Отац није Син и Син није Отац. Из тога не следи да једном недостаје божанско савршенство. Очинство није већа количина божанства. Означава лични однос. Када би било савршенство потребно за пуно божанство, Син заиста не би могао бити потпуно Бог. Али управо та претпоставка је погрешна.
Обрнуто, Оцу не недостаје божанско савршенство зато што није Син. Односи су различити; суштина, моћ и слава не расподељују се по ранговима.
2. „Извор“ не сме неприметно значити „Створитељ“
У класичном говору о монархији Оца извор означава поредак личних односа. Тома објашњава у I, q. 33, a. 1 да се тиме не тврди ни временско раније ни нижа природа онога који је од Оца. Избегава управо значење узрока које сугерише одвојене супстанце и створењску зависност.[1]
Ланац „највиши бог – нижи бог – још ниже биће“ не би био тумачење Тројице, већ њена замена степенованим божанствима. Ко такво степеновање изводи из речи извор, мора најпре показати да употребљени појам порекла заиста садржи то значење.
3. Јован повезује поредак и једнаку божанску част
Јован 5 именује Оца као онога који шаље и даје Сину судијску власт. Исти контекст каже да Син даје живот коме хоће и да сви треба да га поштују као што поштују Оца (5,21–23). Поредак послања не укида једнаку божанску част.
Јован 16,14–15 описује Духа као онога који прославља Христа и узима од његовог. Исус додаје да је све што Отац има његово. Послања откривају заједништво лица. Не допуштају да се од сваког смера давања направи ранг нижег божанства.
4. Ниједно лице не поседује веће божанство
Тома образлаже једнакост лица тиме што једна божанска суштина не допушта више и мање. Веће божанство Оца и мање Сина управо не би били исто неподељено божанство.[2]
Хришћанске традиције не објашњавају односе порекла, а посебно происхођење Духа, у свим тачкама једнако. Те разлике треба разликовати од заједничке границе: Син и Дух нису створења ни нижи богови. „Монархија“ је тројична тврдња само када чува ту границу. Не означава власт божанског појединца над двојицом подређених сабогова.
Библијски текстови у контексту
Извори и продубљивање
- Тома Аквински, Summa theologiaeI, q. 33, a. 1: извор без временског првенства и без умањења суштине.
- Тома Аквински, Summa theologiaeI, q. 42, a. 1–2: једнако божанство, моћ и вечност.