Приговор
Васкрсли Исус назива Оца својим Богом, исто тако у Откривењу 3,12. Онај ко има Бога над собом изгледа да сам не може бити највиши и истинити Бог.
1. Исти одељак садржи обе тврдње
Јован 20,17 извештава о Исусовим речима о његовом Богу. Само неколико стихова касније Тома му одговара обраћањем „Боже мој“. Исус га не кори. Дакле, Јован не приповеда најпре искључивање Исусовог божанства, па затим превиђа сопствену противречност. Повезује Исусов однос према Оцу са признавањем његовог божанства.[1]
Одрживо тумачење мора објаснити обе тврдње. Учинити једну од њих претходном одлуком о другој није објашњење поглавља.
2. Васкрсење не укида оваплоћење
Исус није био човек само неколико деценија. Васкрсли показује своје ране, сусреће своје ученике и остаје њихов Господ као онај који је умро за њих. Његов људски однос према Богу не постаје неистинит тиме што васкрсава.
Један Син поседује стварно људску природу. Зато је његов Отац и Бог коме он као човек верује и служи. Тома Аквински сходно томе разликује једнакост Сина у божанству од његове људске посредничке службе.[2]
3. Не моли се друго лице унутар Исуса
Одговор се не сме формулисати као да „човек Исус“ говори поред божанског Сина. Сам Син је онај који као човек говори Оцу. Тврдње о његовим људским односима важе за његово лице без аутоматског описивања његове божанске природе.
То је исто основно разликовање које је потребно када Нови завет говори о рођењу или смрти Сина. Рођени је Син; зато његово божанско постојање не почиње тек у Витлејему.
4. Обраћање не чини Оца јединим божанским бићем
Приговор претпоставља да Исусово лице може имати само једну природу. Под том претпоставком његов људски однос према Богу заиста би искључио његово божанство. Али управо ту претпоставку оспорава библијско сведочанство оваплоћења.
Откривење 3,12 у томе ништа не мења: Узвишени Христос остаје исти оваплоћени Син. Води своју заједницу у заједништво свога Бога. Тврдња доказује његово стварно разликовање од Оца и трајно људско послање. Не доказује да би Јованово изричито обраћање Исусу као Богу морало бити недословно.
Библијски текстови у контексту
Извори и продубљивање
- Robert L. Reymond, A New Systematic Theology of the Christian FaithЈован 20,17 и 20,28 читани заједно, стр. 297–298.
- Тома Аквински, Summa theologiaeIII, q. 26, a. 2: Христова људска посредничка служба.