Приговор
Тома би пред васкрслим Исусом могао само упућивати изненађен узвик Богу. Или назива Исуса „Богом“ јер Божји опуномоћеник стоји пред њим.
1. Приповедач именује адресата
Јован пише да је Тома одговорио Исусу и њему рекао. Следе оба обраћања: његов Господ и његов Бог. Објашњење да се Тома најпре обраћа Исусу, а затим изненада невидљивом другом адресату, мора уметнути промену адресата коју текст не сигнализира. Оно не настаје из вођења приче, већ против њега.
Ни грчки облик са чланом не спречава обраћање. Номинатив може преузети ту функцију; из падежног облика овде се не може конструисати излаз.[1]
2. Исус потврђује веру, а не непромишљен узвик
Исус одговара утврђивањем да је Тома поверовао јер је видео и затим говори о онима који верују без тог виђења. Сцена, дакле, обрађује познање Исуса и веру у њега. Она није епизода о језичком лапсусу преко кога Исус ћутке прелази.
Непосредно потом Јован објашњава циљ свога Јеванђеља: Његови читаоци треба да верују да је Исус Христос, Син Божји. Томино исповедање припада том циљу. Зато се титула Сина Божјег не може смислено супротстављати претходном обраћању као Богу.
3. Заступник још не објашњава то обраћање
Посланик може деловати са овлашћењем онога који га шаље. Али из тога не следи аутоматски да га јеврејски ученик исповеда као свога Бога и да та тврдња припада узорној вери Јеванђеља. Репрезентативно тумачење овде захтева додатно образложење.
Јован је Логоса већ у прологу означио као Бога и дао да све настало настане кроз њега. Томине речи изражавају лично признавање онога што читалац зна од почетка. Завршно кретање Јеванђеља тиме носи више од опште метафорике посланика.
4. Васкрсли Син остаје различит од Оца
Само неколико стихова раније Исус назива Оца својим Богом. Јован смешта обоје у исто поглавље. Изгледа да у томе не види противречност коју претпоставља искључиво људско тумачење. Оваплоћени Син као човек стоји пред Оцем и истовремено сам бива препознат као Бог.
Зато објашњење мора носити обе тврдње: Исусово божанство и његов стварни однос према Оцу. Тома не поистовећује Исуса са Оцем. Исповеда Сина као свога Господа и Бога.
Библијски текстови у контексту
Извори и продубљивање
- Robert L. Reymond, A New Systematic Theology of the Christian FaithЈован 20,28, стр. 297–298: адресат, обраћање и веза са сврхом Јеванђеља.