Приговор
Исус каже да је Отац већи од њега и да Син не може ништа чинити сам од себе. Зар Исус тиме не делује као да сам исповеда своју нижу природу и зависну моћ?
1. „Већи“ захтева одређено поређење
Исус то казује у контексту свога одласка Оцу. Његови ученици треба да се радују томе. Реченица, дакле, описује његово садашње стање и предстојећи прелаз у славу. Не формулише апстрактну тврдњу да Отац поседује више божанске суштине.
Поређење у погледу положаја, послања или објављене славе није поређење у погледу природе. Frame наводи више могућих нагласака контекста; заједничко им је да је у видокругу пут оваплоћеног Сина.[1]
2. Контекст говори о повратку у славу
Јован 17,5 изричито показује да је Син имао славу код Оца пре него што је свет био. Зато његов одлазак Оцу није унапређење пуког створења у божанство. Онај који је већ пре света код Оца довршава свој задатак као човек.
И сам Јован 14 повезује одлазак са већим деловањем за ученике и послањем Духа. Реченица о већем Оцу стоји у тој историји спасења, а не изван ње као дефиниција нижег божанства.
3. Јован 5 искључује независно деловање
„Син не може ништа чинити сам од себе“ одмах се објашњава: Шта Отац чини, то и Син исто чини. Друга половина спречава да се прва чита као једноставна немоћ. Ниједан пророк не би могао истинито полагати право да исто чини све што Отац чини.
Исус конкретно именује васкрсавање, оживљавање и суд. Затим текст захтева да сви поштују Сина као Оца. Немогућност самовољног деловања одвојеног од Оца овде припада њиховом савршеном јединству, а не Исусовој створењској ограничености.
4. Разлика лица није дељење божанства
Син је послан, прима и послушан је. Ти односи су стварни; не морамо их уклонити из текста. Али појмови не казују сви исто. Људска послушност, месијанско овлашћење и неподељено божанско деловање морају се свако одредити у контексту.
Приговор од сваке зависности у задатку чини нижу вредност суштине. Управо тај закључак искључују истовремене тврдње о свеобухватном деловању и једнакој части Сина. Исус никада не делује против или без Оца; делује са влашћу која одговара његовом јединственом односу према Оцу.
Библијски текстови у контексту
Извори и продубљивање
- John M. Frame, The Doctrine of GodПогл. 28, стр. 682–683: Јован 14,28 и различита значења „већи“.