Приговор
Имена Отац и Син делују мушки и хијерархијски. Зар се учењем о Тројици људски полни пореци и пореци моћи не преносе на Бога, а затим посвећују?
1. Божје биће није мушки организам
Исус каже да је Бог Дух. Зато бити Отац код Бога не означава телесну полну грађу или полно размножавање. Тома сходно томе разликује истину тврдње о Богу и њено погрешно преношење на телесна својства.[1]
То је одлучујуће и за слику човека: Према 1. Мојсијевој 1,27 мушкарац и жена створени су као Божји лик. Мушкост није део човека који би једини давао право на сличност Богу. Оваплоћени Син заиста је мушкарац; тиме божанско биће не постаје мушко тело.
2. Имена ипак нису произвољно заменљива
Исус учи своје ученике да се моле Оцу и говори о свом сопственом односу према њему. Та имена припадају објави. Нису само људске ознаке слободно заменљивих верских функција.
Писмо истовремено може поредити Божју утеху са утехом мајке, на пример у Исаији 66,13. Из тога не следи ни женска телесност Бога ни укидање имена Оца које Исус учи. Сликовити говор о Божјем деловању и објављени лични однос Оца и Сина морају се разликовати.[2]
3. Из божанског односа не следи људски поредак рангова
Ко из очинства непосредно изводи политичку власт или из синовства људску подређеност, потребне су му додатне премисе. Људи нису божанска лица и друштвени пореци нису непосредне слике унутарбожанских односа порекла.
Исто тако из тројичног заједништва не може се без даљег образложења извести одређени савремени друштвени модел. У оба смера прети иста пројекција: Пожељни људски поредак најпре се учитава у Бога, а затим опрема његовим ауторитетом.
4. Исусово изричито упутство исправља злоупотребу моћи
Марко 10,42–45 супротставља властољубиву примену моћи служењу које Исус захтева од својих ученика. Управо Син који поседује божанско достојанство даје свој живот као откуп. Ко користи његово име за самоуздизање, поступа против упутства које је он дао.
Злоупотреба учења није доказ против његове истинитости. Али мора бити разоткривена на тој истинитости. Зато примерен одговор нити брише Божја објављена имена нити посвећује сваки људски ауторитет. Допушта Божјој речи да одреди шта имена значе и како хришћани треба да поступају једни према другима.
Библијски текстови у контексту
Извори и продубљивање
- Тома Аквински, Summa theologiaeI, q. 3, a. 1: Бог није тело; телесни начини говора морају се разумети према свом исказном садржају.
- Тома Аквински, Summa theologiaeI, q. 29, a. 4: лични односи нису телесни саставни делови Бога.