Приговор
Ко само Писмо признаје као непогрешиву норму, не може Никеју наводити као последњи ауторитет. Зашто би хришћанин требало да следи гласање епископа?
1. Гласање не чини реченицу истинитом
Исусово божанство не би постало погрешно да је већина одлучила другачије. Божје биће не зависи ни од царског пристанка ни од црквеног броја гласова. Зато за теологију везану за Писмо сабор нема крајњи ауторитет независан од Божје речи.
То, међутим, не значи да би заједнички рад Цркве на учењу био безвредан. Између „непогрешивог извора“ и „произвољног мишљења“ лежи одговорно сажимање вере које се може проверити на тексту.
2. Исповедање открива тумачење
Никеја, на пример, каже да је Син рођен, а не створен. Тиме се не поставља једноставно нова реч поред Библије. Искључује се спорно читање: Син не треба да припада класи насталих ствари.[1]
Зато одлучујуће потпитање води ка Јовану 1,3, тврдњама о стварању и поштовању Сина. Да ли Писмо поткрепљује то искључење? Ако да, исповедање је у том погледу истинито јер тачно сажима Писмо. Не чини оно Писмо тек својом одлуком тројичним.
3. „Само библијске речи“ не спречава спор
Две стране могу цитирати исти стих и њиме тврдити различите ствари. Тада је потребно објашњење на које се значење мисли. Ко забрањује сваку додатну реч, не завршава тумачење; само га чини невидљивим.
Титу 1,9 захтева да се здравим учењем опомиње и разобличавају противници. Томе припада показивање садржинских последица читања. Прецизне формулације су оруђа тог задатка докле год се подређују Писму.
4. Провера није гласање о Богу без претпоставки
Веријци су проверавали проповед на основу Писма. Тиме су се позивали на већ признату Божју реч, а не на суд независан од њега. Сходно томе проверавамо црквене формуле на објави. И Тома разликује ауторитет објављене истине од граница људских доказивања.[2]
Зато можемо потврдити сабор у његовом тројичном исповедању без прихватања сваке његове црквенополитичке одлуке или сваког каснијег тумачења. Исправан редослед остаје: Бог говори; Црква слуша, објашњава и исповеда. Њен ауторитет је служећи и изведен.
Библијски текстови у контексту
Извори и продубљивање
- Никејски сабор 325, исповедањеСин се исповеда као рођен, не створен и једносуштан Оцу.
- Тома Аквински, Summa theologiaeI, q. 32, a. 1: објава је темељ познања божанских лица.