Приговор
Исус се брани реченицом „Ви сте богови“ из Псалма 82. Ако се већ судије или небеска бића тако називају, и Исус би могао бити само Божји опуномоћеник.
1. Исус најпре проверава мерило својих тужилаца
Његови противници оптужују Исуса да себе као човека чини Богом. Он одговара њиховим признатим Писмом: Оно користи ознаку „богови“ за друге осим највишег Бога. Тиме је оповргнуто паушално правило да је свака таква ознака већ као употреба речи богохуљење. Исус приморава своје противнике да о његовом захтеву суде по његовом стварном садржају.
Тај први корак још није потпуно објашњење његовог идентитета. Оповргавање мерила оптужбе не сме се мешати са повлачењем оптуженог захтева.
2. Поређење не претпоставља једнакост
Исус говори о онима којима је дошла Божја реч, а затим о ономе кога је Отац посветио и послао у свет. Његова аргументација иде од мањег ка посебном случају: Ако Писмо већ тамо допушта такав језик, његово самоозначавање као Сина Божјег не може бити осуђено само због речи.[1]
Да ли Псалам 82 описује људске судије или небески савет, различито се тумачи. За овај корак довољан је заједнички налаз: Ословљени „богови“ стоје под Божјим судом. Исус не тврди да је једна од тих фигура које неправедно суде и осуђене су да умру.
3. Наставак одлучује о Исусовом захтеву
Исус не завршава са „И ја сам само опуномоћеник“. У Јовану 10,37–38 позива на проверу својих дела и води ка узајамном присуству: Отац је у њему и он у Оцу. У претходном контексту његове овце дају му повод да говори о вечном животу и несавладивом чувању.
Дакле, упућивање на Писмо држи расправу отвореном да би се његов захтев препознао по његовим делима. Ко га претвара у слабљење, мора објаснити врхунац разговора који следи.
4. Реч може имати различите домете
То што се људи називају „боговима“ не чини свако обраћање Богу метафоричким. Исто тако људска употреба речи „господ“ не чини сваку тврдњу о Божјој владавини људском службом. Значење настаје кроз контекст и предикате.
Зато се Псалам 82, Јован 10 и Томино обраћање у Јовану 20 морају свако тачно прочитати. Иста реч не даје неограничено право да се различите тврдње изједначавају. Исусова одбрана одузима његовим противницима преурањену оптужбу; не одузима њему божанство.
Библијски текстови у контексту
Извори и продубљивање
- Robert L. Reymond, A New Systematic Theology of the Christian FaithОдељак о Јовану 10, стр. 229–230: аргумент из Псалма 82 и даљи ток разговора.