Приговор
Павле каже да је Господ Дух и да је последњи Адам постао дух који оживљава. Ако је Исус Дух, онда Син и Свети Дух ипак не могу бити два различита лица.
1. „Господ“ се мора одредити из контекста
2. Коринћанима 3 преузима сцену у којој Мојсије ступа пред Господа и скида покривало. Павле је односи на слободу и сазнање које Дух остварује. Зато најпре треба питати да ли „Господ“ овде означава Бога коме се обраћа у Изласку или Христа у његовом садашњем спасоносном деловању.[1]
Оба правца тумачења су заступљена. Реченица се без тог корака не може претворити у апстрактну формулу идентитета „Исус је исто лице као Свети Дух“.
2. Тврдња се тиче божанског присуства и делотворности
Павле објашњава како се покривало уклања и слава препознаје. Дух оживљава; у његовом присуству Господ сусреће ослобађајући. Зато позивање на Христа описује неодвојиво присуство узвишеног Господа кроз његовог Духа. То не мора значити да се укида свако лично разликовање.
Следећи израз „Дух Господњи“ сам чува однос. Сходно томе, Римљанима 8 могу говорити о Божјем Духу, Христовом Духу и Христу у верницима, а да од тога не начине три међусобно независна спасоносна процеса.
3. Последњи Адам не постаје треће лице Тројице
1. Коринћанима 15 пореди Адама као примаоца живота са Христом као оним који посредује васкрсли живот. Тема је природно и духовно тело. „Духовно“ тамо не значи бестелесно; Павле брани управо телесно васкрсење.
Када се последњи Адам назива духом који оживљава, то описује његов животодавни положај као Васкрслог. Не извештава да је Син одложио своје лице или своје човештво и био претворен у Светог Духа. Такав процес био би стран аргументу.
4. Заједничко оживљавање није заменљивост лица
Јован 14,16 разликује Сина од другог Утешитеља кога моли од Оца. Тај изричити однос не брише се сажетом тврдњом о њиховој заједничкој делотворности. Обрнуто, јединство њиховог деловања не смемо свести на пуку сарадњу одвојених бића.
Павле показује како до нас допире један божански дар живота: од васкрслог Христа у Светом Духу. Текстови одређују спасоносно деловање и његову делотворност. Не дају повод да се Син који моли и послани Утешитељ третирају као исто лице.
Библијски текстови у контексту
Извори и продубљивање
- NET Bible, 2. Коринћанима 3,16–18Однос према 2. Мојсијевој 34,34 и формулација о Господу и Духу.