Да ли се Свети Дух заиста препознаје као Бог?

1. Петар описује лаж као сусрет са Богом

Дела апостолска 5 прво именују лагање Светог Духа, а затим објашњавају да је Ананија лагао Бога. Тумачење заступања замисливо је као општа могућност. Али оно још није објашњење тог Духа, већ се мора проверити на даљим налазима. Сам текст не прави прелаз са створеног гласника на његовог удаљеног налогодавца.

2. Дух познаје Бога изнутра

1. Коринћанима 2,10–11 пружа посебно дубок приступ. Павле пореди људски дух, који познаје унутрашњост човека, са Божјим Духом, који сазнаје Божје дубине. Његов аргумент не гласи да је Дух као посебно паметно створење научио веома много о Богу. Сазнање, напротив, одговара Божјем сопственом унутрашњем сазнању.^[1]

Поређење не треба да тврди да је Дух одвојива психолошка способност Бога. Показује зашто објава кроз Духа поуздано открива Божју ствар: Онај који објављује не стоји изван Бога и не погађа његове мисли.

3. Његово присуство чини заједницу Божјим храмом

У 1. Коринћанима 3,16 Павле образлаже то што је заједница храм пребивањем Духа. У 6,19 назива тело храмом Светог Духа. У том контексту храм припада Богу чије свето присуство у њему пребива. Дух није само светиљка или слуга у храму.^[1]

Уз то, Јеврејима 3 уводе глас псалма као садашњи говор Светог Духа. Божји глас досеже заједницу кроз њега као божанског говорника.

4. Личност и божанство образлажу се заједно

„Божје присуство“ није алтернатива божанству Духа уколико се тиме мисли на Божје сопствено лично присуство. Израз постаје проблематичан тек када своди Духа на безлично дејство. Јер исти Дух дели дарове по својој вољи, говори и заузима се за свете.

Тврдња, дакле, не почива на једном поистовећивању. Божје самосазнање, свето храмовно присуство, суверено деловање и лични говор прожимају се. Дух није ни други бог поред Бога ни створени преносилац информација. У њему сам један Бог долази у сусрет и открива се.