Приговор
Исаија 9 би могао само наводити царско престоно име. Михеј 5 би могао мислити на древно давидовско порекло Месије. Зар се ови текстови не пренапрежу када се из њих изводи вечно божанство?
1. Исаијине титуле не смеју се пребрзо ослабити
Исаија 9 повезује рођено дете са изванредном владавином и низом значајних имена. „Бог силни“ на хебрејском гласи el gibbor. Иста веза означава у Исаији 10,21 Бога Израела. Зато би било неосновано овде једноставно претпоставити утврђен ранг испод правог Бога.
Међутим, постоје различита тумачења давања имена: Носи ли цар све титуле или формулација садржи тврдњу о Богу који му даје име? Расправља се и о репрезентативном царском језику. Зато се непосредни контекст и коначно испуњење морају размотрити заједно.[1]
2. „Отац вечни“ не чини Сина лицем Оца
Цар се може описати као брижни отац свога народа. Титула тада означава његову трајну, заштитничку владавину. Она још није дефиниција унутартројичног очинства. Иначе би свако очинско означавање у Библији морало успоставити исти лични идентитет.
Читан хришћански, Исаија развија узвишеност долазећег Месије. То што је тај Месија Син не забрањује да се његова царска брига означи као очинска. Однос према народу и однос према божанском Оцу су различити.
3. Михеј не допушта аутоматски доказ вечности
Михеј 5,1 говори о долазећем владару из Витлејема и његовом пореклу из давног времена. Хебрејски изрази могу означавати веома стара историјска времена. Не значе при сваком појављивању философски беспочетну вечност. Зато је веза са Витлејемом и Давидом озбиљно тумачење текста.[2]
Матеј 2 користи то место за Исусово место рођења и месијанску владавину. Његова примена сама не доказује да свака временска реч Михејевог места већ изражава потпуно учење о предпостојању.
4. Испуњење осветљава обећање
Нови завет изричито именује Исусову славу код Оца пре света и његов положај Створитеља. У том светлу хришћанско читање препознаје пуну дубину царских обећања. За то не мора хебрејске речи преоптеретити значењем које немају свуда.
Исаијине божанске царске титуле имају знатну тежину. Михејева тврдња о пореклу сама по себи носи мање од нужног доказа вечности. Ово разликовање не слаби Христово божанство; осигурава да одбрана почива на стварним тврдњама текстова.
Библијски текстови у контексту
Извори и продубљивање
- NET Bible, Исаија 9,6 према енглеском бројањуНапомене о царским титулама и конкурентним поделама реченице.
- NET Bible, Михеј 5,2 према енглеском бројањуНапомена о значењу порекла из давног времена.