Јеврејима 6,11 повезује марљивост с пуном сигурношћу наде. Заслужујемо ли истрајношћу спасење – или учимо да живимо од Божјег обећања?
Суштина
Нада почива на Божјем обећању. Тражена марљивост односи се на истрајан живот у тој нади. Стих не наводи цену спасења; али ни наш однос према нади не проглашава небитним.
1. Охрабрење после озбиљног упозорења
Јеврејима 6,9–12 следи после упозорења у 6,4–8. Писац је у погледу читалаца уверен у боље ствари и подсећа на њихову љубав и службу светима. Бог неће заборавити ту службу (6,10). Охрабрење, дакле, стоји у стварном контексту упозорења. Читати га као „само охрабрење, никако упозорење“ скратило би ток мисли.
Жеља која следи изричито се односи на сваког појединца: читаоци треба да показују исту ревност како би њихова нада до краја била обележена пуном сигурношћу. Стих 12 објашњава смер: не треба да постану лењи, него да подражавају људе који вером и стрпљењем наслеђују обећања.
2. Шта значи „пуна сигурност“
Грчка реч plērophoría овде означава пуноћу или пуну увереност наде. Она стоји у групи речи која описује поуздано усмерење на будућност коју је Бог обећао. И Јеврејима 10,22 повезује тај израз с вером.
Ипак, речнички појам не одлучује сам како су марљивост и сигурност повезане. Реченица изричито повезује обоје. Зато би било претерано тврдити да понашање верујућих уопште не може имати улогу у доживљају њихове сигурности. Грех, лењост и занемаривање Божје речи могу нарушити поуздање. Из тога још не следи да су добра дела основа због које Бог дарује вечни живот.
Разликовати три питања
Основа спасења: на чему почива моје спасење?
Основа сигурности: зашто смем да верујем Божјем обећању?
Живљена нада: како то обећање обликује моје размишљање, служење и истрајност?
3. Марљивост овде има конкретан садржај
Стих 10 наводи љубав и службу. Стих 12 наводи веру и стрпљење. Тражена марљивост зато није пуки унутрашњи напор да се осећамо сигурно. Она се показује у служењу другима и држању Божјег обећања чак и када његово испуњење још предстоји.
Авраам постаје пример: Бог обећава, Авраам чека и Божја реч показује се поузданом (6,13–15). Нагласак коначно лежи на Божјој непроменљивој намери и на томе да Бог не може лагати (6,17–18). Нада се описује као сигурно сидро које досеже до Божјег присуства; Исус је тамо ушао као претеча (6,19–20).
Сидро држи јер Божје обећање носи. Истрајност значи и даље се поверавати том обећању.
Илустрација уз Јеврејима 6,17–20
4. Сагледавање из перспективе Free Grace
Из перспективе Free Grace вечни живот прима се вером у Христа. Не стиче се накнадним доказом довољног учинка. Ни Јеврејима 6,11 не наводи минималну меру добрих дела по којој читалац треба да препозна своје ново рођење.
Стих, међутим, каже више од: „Не мораш ништа да радиш.“ Он позива на истрајност. Зато исправно разликовање гласи: послушност не заслужује спасење; ипак, она је одговарајући и заповеђени одговор на Божју благодат. Божје обећање остаје основа поверења, док нада покреће живот.
Приговор и одговор
„Да ли је онда свако самоиспитивање погрешно?“
Није. Нови завет позива на искрено самоиспитивање и покајање. Испитивање постаје проблематично када на место Христовог обећања ступи неодређен праг учинка. Јеврејима 6 усмерава на љубав, службу и стрпљиву веру – и коначно утемељује поуздање на Божјој речи и Исусовом присуству код Бога.
Зато онај ко се уморио сме да чује обоје: Бог не заборавља твоју службу. И: немој постати лењ. Охрабрење озбиљно схвата одговорност, а да Божји дар не претвара у награду за духовну издржљивост.
Библијски текстови за проверу
Цело Јеврејима 6; допунски Јеврејима 10,19–25 и Јован 6,47. Повезани приказ поглавља је на енглеском.