Лажни учитељи обећавају слободу и уводе у нову зависност. Друга Петрова 2,20–22 описује то поновно падање драстичним сликама. Како озбиљно схватити упозорење, а да се Божји дар благодати не претвори у награду за стални учинак?
Суштина упозорења
Спасење по благодати не чини завођење безопасним. И верујућима су потребни поука, будност и исправљање. Сигурност у Христу никада не сме служити као образложење за умањивање разорних учења или начина живота.
Ранији прилог преносио је GraceNotes бр. 69 Чарлија Бинга. Следећа верзија је самостална обрада с додатним егзегетским објашњењима; она није неизмењени Бингов цитат. Његово тумачење остаје повезано на крају.
1. Шта је у поглављу на коцки
Петар упозорава на учитеље који се одричу Господа, искоришћавају људе и под верским изговором удовољавају пожудама (2,1–3.18–19). Лажно учење није само интелектуална омашка. Оно мења живот: људи се заводе и потчињавају док им се обећава слобода.
То објашњава оштрину поглавља. Лажно учење оцењује се по садржају и по разорном дејству. Притом се свака заблуда неког хришћанина не може изједначити с целокупном сликом тих учитеља. Ко другоме пренагљено приписује све најаве суда из поглавља, такође мора положити рачун за своје тумачење.
2. На кога се односи „они“?
Средишње питање тумачења лежи у променљивим односима према особама. У стиху 18 заводници и заведени помињу се једни уз друге; стих 19 описује поробљеност оних који обећавају слободу. У стиху 20 затим стоји: ако су „они“ побегли од нечистота света познањем Христа и поново су савладани, њихово последње стање горе је од првог.
Бинг ово упозорење односи на верујуће људе који потпадају под утицај лажних учитеља. Повезује га с позитивним описом читалаца у 1,1–4 и могућим губитком њихове плодности у 1,8–9. Горе последице разуме као стварне последице поновног пада, не изводећи из тога губитак вечног живота.
Други тумачи стих 20 и даље односе на саме лажне учитеље. Зато се прелазак на нову групу особа не сме представљати као изричито означена, неспорна чињеница. Граматика не одлучује о том питању без контекста. Не треба прећутати ни разлике у преводу стиха 18: текстуално предање и преношење израза о бежању различито се оцењују.
Пресудно питање
Пре него што питамо који се суд мисли, морамо разјаснити о коме текст говори. Исправно учење о сигурности спасења не замењује тај рад.
3. Пажљиво читати о познању и промени
Формулације у стиху 20 су снажне: познање Господа и Спаситеља Исуса Христа, бежање од нечистота света и поновно уплитање. Оне описују стварну промену после које следи поновни пад. То одговара упозорењу целе посланице да хришћани могу постати бесплодни у свом познању и изгубити из вида своје раније очишћење (1,8–9).
Истовремено, грчку реч за „познање“ не треба третирати као непогрешив технички код који у свакој употреби сам по себи већ доказује ново рођење. Њено значење одређују реченица и посланица. Овде заступљено читање Free Grace зато се образлаже на основу више запажања, а не на основу наводног тајног дејства једне речи.
За читаоце којима се обраћа, на почетку посланице стоји примљена благодат. С те основе Петар захтева раст (1,5–8). Позив управо показује да зрелост не наступа аутоматски и равномерно. Ко је занемарује, шкоди себи и другима.
4. Зашто касније стање може бити горе
Ко познаје пут праведности и поново се одврати, носи већу одговорност него раније. Познање је дар, али није заштитни механизам који сваку одлуку аутоматски чини исправном. Човек може знати шта је добро, а ипак се уплести у штетне навике.
Стих 21 каже да би било боље да тај пут нису познали. Не каже изричито: било би боље да никада нису примили вечни живот. Исто тако, стих 20 не наводи тачно ограничен списак свих последица. Упозорење не треба ни свести на малу нелагодност ни пренагљено изједначити са сваким детаљем суда поменутим на другом месту.
Из перспективе Free Grace, ови текстови читају се заједно са Божјим обећањем да верујућем даје вечни живот (Јн 5,24; 6,47). То не искључује озбиљно карање и полагање рачуна (1Кор 3,11–15; Јевр 12,5–11). Ово заједничко сагледавање објашњава теолошко сврставање; оно не замењује непосредни смисао 2. Петрове 2.
5. Шта илуструју пас и свиња
Две пословице показују одвратност повратка у превазиђену нечистоту. Пас се враћа својој бљувотини; окупана свиња поново у блато. Повратак старом није напредак ка слободи.
Неки из непромењених животињских врста закључују да ти људи никада нису били обновљени. Други наглашавају стварно избављење, односно прање. Обе стране морају имати на уму да пословица не пружа аутоматски потпуно учење о људској природи. Њена изричито препознатљива сврха јесте оштра оцена повратка старом.
Приговор и одговор
„Ако је вечни живот сигуран, чему онда упозорење?“
Зато што се хришћански живот не састоји само од питања да ли ће човек на крају бити код Бога. Кривица, разорени односи, духовна неплодност и Божје негодовање стварне су штете. Осим тога, и само упозорење је средство којим Бог своје људе доводи до отрежњења.
6. Препознати слободу, одупрети се завођењу
Не проверавај учење само по томе колико ослобађајуће звучи. Води ли оно истинољубивости, одговорности и љубави? Или ствара зависност од неког учитеља, оправдава искоришћавање и сваку исправку проглашава нападом? Лажном обећању слободе Петар супротставља раст у благодати и познању (3,17–18).
Ко је разумео благодат, не мора улепшавати грех. Може прихватити исправку и вратити се Христу.
Основе
2. Петрова 1,1–11; 2,1–22; 3,17–18; Јован 5,24; 1. Коринћанима 3,11–15. Полазиште раније верзије: Чарли Бинг, GraceNotes бр. 69: Судбина верника које су завели лажни учитељи.