Матеј наводи Јеремију, али тридесет сребрника непосредно подсећа на Захарију. Да ли је јеванђелиста побркао извор — или повезује више пророчких текстова?
Кратак одговор
Највећа језичка блискост постоји са Захаријом 11,12–13. Јеремија, међутим, пружа важне мотиве контекста. Зато је повезивање оба пророка озбиљно објашњење. Треба га пажљиво образложити и не представљати као потпуно непроблематичну саморазумљивост.
1. Шта заиста пише код Матеја?
Матеј 27,3–10 говори о Јуди, који враћа тридесет сребрника и признаје своју кривицу за издају невине крви. Првосвештеници новац употребљавају за куповину грнчареве њиве као гробља за странце. Матеј овај догађај тумачи као испуњење онога што је речено преко Јеремије.
Питање је оправдано: у Књизи пророка Јеремије не налазимо реченицу која целом наводу одговара реч по реч. Читалац који потражи то место уочљивих тридесет сребрника открива код Захарије. Поштен одговор почиње овим запажањем и не покушава да га прикрије.
2. Јасна веза са Захаријом
У Захарији 11,12–13 пастиру се одређује плата од тридесет сребрника. Затим се тај износ баца у дом Господњи; хебрејски текст при томе помиње грнчара. Сцена стоји у контексту одбацивања пастира и с тим повезане најаве суда.
Код Матеја сходно томе сусрећемо процењену вредност, тридесет сребрника и њихову везу са грнчарем. Међутим, није реч о пуком преписивању: Матеј повезује текст са конкретном куповином њиве. Његова формулација је тумачење Писма уклопљено у описани догађај.
Зато блискост са Захаријом није само случајна сличност. Одрживо објашњење мора изричито признати ову везу.
3. Зашто Јеремија ипак може имати улогу
Јеремија 19 повезује више мотива који су значајни за Матеја: грнчарску посуду, одговорност водећих личности, проливену невину крв, суд и место које постаје гробље. Ова повезаност је тешња од пуког заједничког помињања речи „њива“.
Јеремија 32,6–15, осим тога, говори о куповини њиве по Божјем налогу. Тамо цена износи седамнаест сикала сребра, а не тридесет; и усмерење је другачије, јер је куповина знак будуће обнове. Дакле, текст може допринети кругу мотива куповине њиве, али није дослован предложак за целу Матејеву изјаву.
Објашњење коме се овде даје предност гласи: Матеј догађаје око Јуде и грнчареве њиве чита у светлу повезаног круга пророчких мотива. Захарија пружа посебно упадљиве формулације, а Јеремија оквир невине крви, суда и места сахрањивања. Навођење Јеремије може читаоца упутити на овај шири контекст.
Разликовати запажање и тумачење
Запажање: Наведени текстови садрже описане заједничке мотиве. Тумачење: Матеј их је свесно спојио и зато навео Јеремију. О тумачењу се може добро расправљати, али оно остаје објашњење његовог поступка; Матеј на овом месту своју технику цитирања не објашњава изричито.
4. Постоји ли упоредиво повезивање текстова Писма?
Марко 1,2–3 повезује најаву гласника са гласом у пустињи. Текст се ослања на Малахију 3,1, са одјецима 2. Мојсијеве 23,20, и на Исаију 40,3. У многим издањима Библије одељак се уводи навођењем Исаије. То показује да више пророчких веза може стајати заједно под именом једног изричито наведеног пророка.
Овде је важна једна текстолошка појединост: други рукописи и преводи који на њима почивају имају општији текст „у пророцима“. Зато се не сме навести превод са овим општим текстом, а затим тврдити да управо тај навод помиње Исаију. Налаз се мора објаснити на основу одговарајућег облика текста.
Поређење са Марком чини објашњење за Матеја уверљивијим. Међутим, оно само по себи не доказује зашто Матеј бира управо Јеремију. За то остају пресудне садржинске везе одговарајућих текстова.
5. Шта не треба пребрзо да тврдимо
Понекад се наводи утврђено рабинско правило према коме се у сложеним наводима увек именовао мање очигледан или најважнији пророк. Без конкретног историјског доказа који се може проверити, такво правило не треба да носи терет доказивања. Стварно библијско поређење снажније је од непоткрепљене опште тврдње о античким навикама цитирања.
Исто тако није довољно проблем једноставно назвати „решеним“ зато што се њива појављује код Јеремије. Разлике међу текстовима морају остати видљиве. Ко се држи поузданости Писма, не мора да скрива тешка запажања; може их узети као повод да пажљивије погледа.
Навођење извора може упућивати на више од места са највише истоветних речи. Зато је код Матеја корисно поставити питање о целокупном пророчком контексту.
Повезивање Захарије и Јеремије нуди разумљив пут ка схватању Матеја 27,9–10. Оно узима у обзир и најјаснију језичку паралелу и изричито наведени извор. Управо пажљиво приказивање његових предности и граница чини овај одговор поузданијим.
Читати текстове упоредо
Матеј 27,3–10; Захарија 11,4–14; Јеремија 19,1–15; Јеремија 32,6–15. За поређење: Марко 1,2 са различитим облицима текста, Марко 1,3, Малахија 3,1, 2. Мојсијева 23,20 и Исаија 40,3. Везе воде до енглеских библијских текстова, односно прегледа превода.