Тражио сам слободу и запао у зависност. Овај лични извештај говори о мом детињству, мојој потрази и о томе како сам упознао Исуса Христа као Спаситеља.
Моје животно сведочанство
То не значи да сам савршен. Али ми је потпуно опроштено. Моја нада почива на ономе што је Исус Христос учинио за мене.
Године 2016. имао сам прилику да представим евангелизациони летак мисијске организације Bruderhand: „Чежња за слободом и животом“. Он говори о мом путу ка вери у Исуса Христа, Сина живога Бога.
Детињство са насиљем и бекством
Много тога у животу можемо изабрати, али ни приближно све. Као дете нисам имао нарочито срећан почетак. Рођен сам 1978. у некадашњој комунистичкој Чехословачкој. Мој биолошки отац био је алкохоличар и веома рано сам упознао насиље у породици. Једно од мојих најранијих сећања из детињства јесте како сам, са око три године, седео на каучу и држао мокру крпу на носу из којег је текла крв.
Један порцелански тањир разбио се због мене. Отац ме је пустио да осетим његов бес.
Када сам имао четири године, моја мајка се развела. Открила је да ју је отац преварио док је у болници рађала моју млађу сестру. После развода планирала је бекство са нама децом на Запад. Моја мајка била је противница режима и имала је контакте са покретом за грађанска права Повеља 77. Један од њених контаката помогао нам је 1983. да преко бивше Југославије стигнемо у Аустрију. Дошли смо у избеглички камп у Трајскирхену и тамо провели више од две године.
Људи који су нам говорили о Исусу
У то време у камп су долазили посвећени хришћани из Швајцарске да избеглицама говоре о Исусу Христу. Објаснили су нам да је Исус дошао на свет да плати кривицу коју људи имају пред Богом. Сам је био без греха, али је из љубави својим животом платио нашу кривицу. После смрти на крсту, Бог је васкрсао Исуса и узео га себи на небо. Тиме сваки човек може добити опроштење своје кривице. За моју мајку све је то било ново и страно. Ипак је остала у контакту са хришћанима.
Док смо били у избегличком кампу, гледали смо како избеглице долазе и одлазе.
Али наша ситуација се није мењала. Самохрана мајка са троје деце била је, једноставно, потпун социјални случај. Моја мајка писала је хришћанима и замолила за помоћ. Они су нам затим послали 1.000 шилинга да бисмо могли кренути у Немачку. Међутим, током вишедневног тражења могућности да пређемо границу новац је нестао. Када је пао сумрак, мајка се плашила да ћемо морати да проведемо ноћ на отвореном. У очајању је, у сузама пред крстом крај пута, молила Исуса за помоћ.
Тада се појавио старији брачни пар који се враћао из пешачења. Били су хришћани. Пустили су нас да заједно са њима преноћимо у њиховој кућици за одмор и касније нас скривеним путем превели преко границе. Када смо стигли у Немачку, мајка је рекла да без Бога никада не бисмо успели. Тако сам још као дете имао извесну веру у Бога, али не и лични однос са њим.
Слобода која ме је учинила неслободним
Са том позадином одрастао сам у прилично необузданог тинејџера. Трагао сам за авантурама и радио оно што ми је тог часа било по вољи. Још пре више основне школе научио сам да користим песнице и стално сам се уплитао у туче. Касније сам почео да пијем и пушим и редовно одлазио у дискотеке. Убрзо су се придружиле и такозване лаке дроге. У то време био сам младић разноврсних интересовања: вежбао сам брејкденс, свирао гитару, радо певао, сликао, писао песме и занимао се за духовне ствари. Читао сам о езотерији, далекоисточној мистици и сократовској филозофији.
У једном тренутку моја тежња за слободом, авантуром и уживањем преокренула се.
Наводна слобода одвела ме је у зависности. Авантура се завршила празнином, а уживање се претворило у гађење. Са 22 године био сам телесно нарушен прекомерним забављањем и конзумирањем. Једног дана било ми је толико лоше да сам се уплашио да ћу умрети.
Вапај Богу за помоћ
У очајању сам се обратио Богу и преклињао за помоћ. Притом сам му признао да сам протраћио и упропастио свој живот. Био сам сломљен и желео сам да му дам свој живот ако ме спасе. Док сам се у себи молио, доживео сам нешто попут тренутка разјашњења. Било је као да је са мене скинута нека омамљеност. Могао сам да видим свој живот из Божје перспективе. Притом сам схватио да живим само за себе, да сам крив пред Богом и одвојен од њега. Нисам био добар човек за каквог сам се сматрао.
Истовремено сам знао да ме је Бог прихватио.
Ништа више неће остати као што је било. Следећег дана телесно сам се осећао веома добро. Испунила ме је неописива радост какву никада раније нисам доживео. Дубок мир од Бога дошао је на мене. Од тог дана знам за његово присуство. Одједном сам био ослобођен сваке зависности и нисам имао жељу ни да се на било који начин опијам ни за цигаретама. Бог је услишио моју молитву, као некада код моје мајке. Повео ме је свом Сину Исусу.
Шта је Исус учинио за мене
У Библији сам читао да је Исус једини безгрешни човек. Ипак је понео праведну казну за моје преступе. На крсту је дао свој живот за моју безосећајност, охолост и неправедност, за моје лоше мисли и лажи, за моју себичност, мржњу, завист и гнев. Платио је казну за моју равнодушност и незахвалност према Богу. Исус је одвратио од мене праведни Божји суд и узео га на себе. Из љубави је Син Божји дошао на ову земљу да нико ко верује у њега не пропадне. Исус је победио смрт и зато је једини мост до Бога. Нико не може без Исуса опстати пред апсолутно светим и савршено праведним Богом. Он је моје опроштење и моја праведност.
Опроштење које је променило мој живот
Лични однос са Богом имао је за мене последице које су промениле живот. Могао сам да опростим зато што је Бог мени опростио. Могао сам да волим зато што је сам Исус мене волео све до смрти. Моја мржња према људима које сам сматрао непријатељима нестала је. Односи који су се распали доведени су у ред.
Од овог доживљаја осећам се као поново рођен. То не значи да сам савршен, али ми је потпуно опроштено. Зато желим да живим за Бога који ме је прихватио таквог какав јесам и мења ме на добро. Бог услишава молитве. Зато је рекао
„Ако си у невољи, позови ме у помоћ! Помоћи ћу ти, а ти ћеш ме славити.“ (Псалам 50,15)
Позив на поверење
Али да би нашао Бога, не мораш најпре запасти у посебну невољу. Твоја права невоља већ се показује у твојој савести: можеш ли, такав како си до данас живео, опстати на суду пред апсолутно светим и праведним Богом? Да ли је он постао твој небески Отац? Молим се да те овај извештај охрабри да се потпуно поуздаш у Исуса и следиш га у свему.
У Библији пише: „Исус је одговорио: Ја сам пут, ја сам истина и ја сам живот! Без мене нико не може доћи Оцу“ (Јован 14,6).
Јозеф Дражил
Мој доживљај и Христово обећање
Овде причам како сам у свом животу искусио Божју помоћ. Људи различито доживљавају промену; не догађа се свако ослобођење истим путем или истом брзином. Основа опроштења није снага доживљаја, него Исус Христос и његово обећање. Ко верује у њега, има вечни живот (Јован 5,24).
За даље размишљање
Јован 3,16; 5,24; 14,6; Римљанима 3,23–26; Ефесцима 2,8–10. Позив у помоћ у невољи налази се у Псалму 50,15. Следећа веза води до понуде летака мисијске организације Bruderhand.